Плес

Играј.
Плеши док стопала не заболе.
И даље.
Док не заволиш тај бол.
Смеј се.
Широко, раздрагано, најјаче.
Смеј се онима који лете пред твојим очима.
Лица се мешају,
нестају,
а ти се вртиш. . .
Летиш. . .
Везана за тло само додиром,
везана за стварност само погледом.
Прођи прстима преко усана,
врата, груди.
Привуци га к себи,
утони у његов врат,
опусти се,
падај најниже,
и дозволи да те дигне у небеса.
Све друго остави по страни.
Прати га.
Истреси мисли.
Предвиди његов следећи корак.
Предухитри га.
Погледај око себе.
Сада сте сами.
Пређи му прстима преко целог тела,
нек вас музика држи близу,
нека пожели вечност.
Упути му поглед
који ће тражити због спаса или краја.
Окрени се,
нестани с последњим сенкама. . .
Нека му живот постане тражење,
јер правила су давно позната:
пиони умиру и нестају.
Од краљице могу добити само плес.
И крај.