dan kada su Jeleni Cekić zgadili kišu

Danas se kiša volela sa prolećem. Baš!
Danas je kišilo u pustinji. Ljudi su osetili magiju.
Danas pokisneš pet puta, a blistaš i dalje.
I danas shvatiš stvari.
Mi smo tu radi lepote. Dionizijsko u nama.
Srce.
Jebeš sve ostalo.
Glasnogovornike i moraliste. Razumsko i čulno. Umišljeno. Realno.
Srce.

Danas pokušavaš da definišeš slobodu.
Maštu i granice.
Prohteve i uslove.
Saznata nužnost, pročitala sam. O, da.
I sjaj u kapljicama.
I svet s one strane kapaka.
Boje koje vidiš zatvorenih očiju.
Imena koja izgovaraš pogledom.
Uši željne muzike.
Žudnja za bliskim.
Ukus prve breskve te godine.
Trenutak kad zadrhtiš celim telom.
Pogledi koji ti se zagube u organizmu.

Nema velikih priča, znaš?
Nema velikog smisla, velikog cilja, velike revolucije, bitnosti.
Nećeš pisati istoriju.
Nećeš opipati Taj Mahal i nećeš videti Jerusalim.

Šta si postigao u životu?
Život je postigao tebe.
Život van tebe ne postoji.
Ti održavaš život živim, i možeš da stvoriš život! Ej!

Danas se gnušam plitkosti isto koliko i namerne širine.
Danas vrištim da volim, iako nikog nije briga.
Danas sam kraljica kiča.
Danas kačim žute maslačke na sva sivila!
Danas izdaje poništavam poverenjem.

Ne dam! Ne dam jednu vlas kose, jedan delitj oblaka, ma jedan kamičak ne dam da posivi i potone u beznađe!
Kopajte im oči, ubijte poglede jednobojne, pa im ispevajte nove vidike!

Nema smrti.
Smrt je izmišljena da poplaši sitne oči.

Danas ću da skratim grane onom drvetu.
Dupliraću mu dnevnu dozu Sunca.
Da bi što toplije bilo bitnom, delovi će boleti.
Danas ću drvetu podariti svest o nepomičnom, a onda ću mu pričati kako ptice gospodare nebom, kako je celo to beskrajno plavetnilo njihovo, ali nemaju ni najmanji komad zemlje. A zemlja hrani. Zemlja rađa.
Objasniću mu važnost korena, važnost onog što se ne vidi.

Svet je u tvojim očima. Svaka veličanstvena, čudesna stvar na Planeti postoji jer si je ti pojmio.
Svet postoji zbog tebe, ne ti zbog njega.
Da smo slepi, ne bi bilo mnogo razlike između egzotične plaže i industrijskog predgrađa.
A između luksuznog hotela i skromnog doma jedina razlika je način na koji dom prepoznaješ po osećaju, po dodiru, po mirisu.

Danas pljujem na množinu ako množina ubija moral. I osećaje.

Danas su Jeleni zgadili kišu.
Danas sam pogazila svoju reč, i uživala.
Danas je Ana obojila svoju kosu.
Danas nije bilo šlaga u klubu ekonomskog fakulteta.
Danas su bežali čaršavi.
Danas je uvod u Sutra.