Посвећена

Хајде да измислимо друго небо!
Хајде да префарбамо сивило најнежнијим месечеим сонатама!
Хајде да доцртамо још једно Сунце,
још два,
ма још пет,
и да доцртамо и дечије очи
и раздрагани осмех Великом Жутом.

Хајде да измислимо нове улице,
нове бројеве телефона:
"Хало?
Добар дан.
Ваше име је Срећа.
Ми смо Вам дужни неке искричаве тренутке,
али никад их вам нећемо вратити!
Заправо, захтевамо још, још!"

Хајде да измислимо нове људе,
пуне живота,
људе који миришу на море
и имају наше очи!
Или да измислимо Одаје Љубави
са стиховима уместо зидова,
са пољупцима уместо поздрава,
без врата,
без прозора,
без крова,
без краја и почетка.

Хајде да ућутимо на тренутак.
Шшшшш!
Чујеш?
Тамо се деца смеју
док њихови пијани очеви рецитују Мајаковског,
а мајке се присећају мостарских киша. . .
Тамо се заљубљени шетају по киши,
без циља и смисла,
измишљајући неки нови живот,
измишљајући нова имена звездама,
замишљајући Вечност. . .
Чујеш?

Хајде да измислимо Наду,
нас,
наше време,
наше море,
наше боје,
нашу музику,
наше птице. . .

Хајде да се загрлимо
толико јако
и с толико љубави
да се Историја застиди својих највећих љубавних прича.

Хајде, хајде!

А ако је све заиста Ново,
ако имаш шарени кишобран,
искрене, најискреније снове,
план за освајање Света,
и неку собицу ушушкану,
узми ме за руку.
Пођимо у Бајку.
Јер ја верујем, ја верујем!