четвртак, 9. фебруар 2012.

Кратак филм

Је л знаш да
свиње не могу да виде небо?
причала му је,
негде између
двадесетпрве и двадесетдруге
ноћи.
Ти ми усрећујеш дане,
говорила му је
касније.
Јутрима му је
пуштала француску музику
Pourquoi faut-il que les hommes s'ennuient?
Он је говорио кратко.
Осећала је интерпукцију
док прича.
Имао је глас
који звучи светло, врло светло.
Он је чувао фотографије неких других жена.
Она их је презирала и желела да су
старе
дебеле
и ћелаве.
Она
је
стално
наново
читала његове речи.
Његове речи су је
заљубиле у њега.
Он је мирисао на бурбон
и сир
и дуван.
Његове речи су мирисале
на бурбон
дуван
и јутро.
Она му је говорила
о природном и моралном злу
о смрти
о томе како смрт није зло него слобода
а он је јео шпагете
и мотао цигаре.
Baby, it's a wild wild world
реко је
кад је угасио цигарету
и кренуо у свет
кренуо
да показује небо свињама.

Ако нема хлеба.

Њен отац је јако
битан човек.
Она не зна ниједног
толико
битног оца.
Њен отац
има посебне
чаше
у ресторанима
и
сви знају
на који начин
он пије
црно вино.
Њен отац њој купује
живот.
А она не схвата
свеприсутно незадовољство.
Је л' она
крива
што људи
немају очеве
какав је њен?
Она се смеје
својим
убежбаним осмехом
док плаћа рачун
у износу конобарове месечне плате.
Њој није јасно
зашто
су
људи
не за до вољ ни.
Једите колаче,
причала им је.
Када се вратила
са трећег летовања
те године,
видела је
да није било колача,
и да су уместо колача појели њеног оца.
И њу.

 
Copyright LA VIE EN ROSE 2009. Powered by Blogger.Designed by Ezwpthemes .
Converted To Blogger Template by Anshul .